LOKAL

DAN PLANETE ZEMLJE 2013, PANČEVO

Gaylord Nelson, američki senator i ekološki aktivista, 1970. godine odlučio je da se nacionalna obuka o životnoj sredini nazove Dan zemlje, i da se obeležava svakog 22. aprila. Od tada, zaživela je tradicija obeležavanja ovog dana, prvenstveno u SAD-u, a kasnije i u zemljama širom sveta.

Pančevo se i ove godine, uz pomoć zalaganja Kancelarije za mlade i Doma omladine, kao i velikog broja neformalnih grupa, volontera i volonterki, uključilo u proslavu, i to ne samo programom već i nagradnim eko-konkursom: „Ne seci granu na kojoj sediš”, koji je bio otvoren za sve zainteresovane eko-parove i eko-ekipe. Eko-parovi su se prijavljivali sa svojim kratkim filmovima ekološke tematike, a za tri najbolja filma, izglasana od strane publike, obezbeđene su prikladne nagrade. Eko-ekipe, koje su mogle da broje do deset članova, prikupljale su papir, a pobednici su osvojili karte za koncert benda Eyesburn, 04. maja, u Letnjoj bašti Doma omladine.

Sam program povodom „Dana planete Zemlje” u Pančevu, proslavljen je u nedelju, 21. aprila. Volonteri i volonterke „Unije srednjoškolskih učeničkih parlamenata”, od 17 časova, okupili su se u krugu, u Gradskom parku, zbog održavanja edukativne, interaktivne radionice, u kojoj su okupljeni mogli da od dvolitarskih flaša prave saksije, i u njima zasade sadnice, spojene kanapima u viseće aranžmane. Čitava instalacija poklonjena je Crvenom krstu, i trenutno krasi njihovu zgradu u Ulici Žarka Zrenjanina. Nakon završetka radionice, od 19 časova, eko-ekipe koje su prikupljale papir okupile su se zbog javnog merenja, a ubedljivu pobedu ostvarila je ekipa iz udruženja „Veliki Mali”, s prikupljenih 49 kilograma papira!

Nakon javnog merenja, otpočele su projekcije filmova pristiglih na konkurs, a kao poseban film, van takmičarske konkurencije, prikazan je i kratki video-materijal s prošlogodišnjeg kampa „Društvo u prirodi” koji se održava krajem leta na Čardaku. Veliki broj mladih ispratio je projekcije filmova, željno iščekujući prateći muzički program. Nakon projekcija, dok je publika glasala za filmove, gimnazijalski bend „Dabvajz”, zabavljao je okupljene u krugu. Simpatični momci razmrdali su publiku, a pojedini se nisu ustručavali ni da zaigraju.

Kada se glasanje zatvorilo, utvrđeno je da je favorit publike bio film Dragane Knežević i Jelisavete Kojić, učenica Tehničke škole „21. maj”, pod nazivom „Dan planete zemlje”, a pobednice su osvojile rafting Tarom za dve osobe. Drugo mesto pripalo je Filipu Đukiću, Milošu Ergiću i Sofiji Đukić, za film „Štuka patika”, a treće mesto za film “Nicht schneller als die Natur” osvojila je Nikolina Milanović.

D. J.

TRIBINA O MIHAJLU PUPINU

U prostorijama velike sale naše opštine, u utorak 12. marta odžana je tribina o životu i radu svetskog čoveka, Mihajla I. Pupina. Iz perspektive starije publike jeste bilo zanimljivo, dok mlađu publiku nisu dovoljno zainteresovali, te su mladi samo sedeli. Publici nije bilo dozvoljeno da postavlja pitanja, jer jednostavno neki ljudi koji su izlazili na binu nisu bili toliko informisani, držali su tekst ispred sebe, kako ne bih zaboravili, ali postojalo je i ljudi koji su bili resurs informacija o Idvorskom.

Mihajlo je naučnik širokih shvatanja, bio je borac, jedan od vodećih mislilaca svoga vremena. Bio je prijatelj s cenjenim ličnostima svoga vremena, radio je kao profesor na Kolumbija univerzitetu u Americi, bio je prijatelj predsednika Vilsona, koji je vrednovao njegov rad, te su ga Amerikanci smatrali svojim čovekom. Pupin je ostavio mnogo toga iza sebe, rođen je u Idvoru, seoscetu nadomak Beograda, njegova budućnost je bila velika i ne bi uspeo da nije bilo Prote Vasa Živković koji je uočio Pupinov talenat i pomogao mu da proširi svoje znanje, te je otišao u Austriju gde se usavršavao.

Bio je veliki humantirac, konzul, čovek koji je voleo svoju domovinu, pomagao  Srbima u Prvom svetskom ratu dok su bili na Krfu i čovek koji je bio u samom vrhu osnivanja NASE, te je on bio naš čovek u svetu. Idvorski je čovek širokih shvatanja, bio je osnivač Srpskih sestara, humanitarne organizacije koja je pomagala na celoj teritoriji Srbije, koja i danas funkcioniše, ali ne u tolikom sjaju kao tada.

Danas u Idvoru postoji toliko njegove ostavštine koja se ne čuva, te polako truli, a u njegovoj osnovnoj školi, koja je tada brojala tri stotine đaka, danas ih ima jedva za dva razreda. Postoji priča da jedna od njegovih retkih uzrecica jeste:"Porazi su samo kratka odmarališta za buduće pobede", što nam govori da je Mihajlo Pupin bio strpljiv čovek širokih shvatanja.

L.M

AIESEC STUDENTSKE PRAKSE ZA SREDNJOŠKOLCE

U subotu, 23. februara, u Foajeu Kulturnog centra Pančevo, održana je tribina na temu internacionalnih srednjoškolskih praksi. Ovaj program jeste namenjen studentima fakulteta, ali od ove godine namenjen je i maturantima srednjih škola koji još nisu odlučili kako će provesti raspust pre fakulteta.

Program je baziran na tome da se učesnicima omogući putovanje  u drugu državu, kod AIESEC članova, gde mogu da borave šest ili osam nedelja, uz mogućnost da sami biraju željenu državu.

Pri ovom programu učesnici imaju mogućnost da razviju prezentacione i komunikacione veštine, obogate svoju radnu biografiju, upoznaju nove ljude, njihovu kulturu i običaje, kao i letovanje od čak šest do osam nedelja s ljudima koje će upoznati tek pri dolazku u državu.

Učesnici plaćaju kotizaciju koja košta 12.500 RSD, i prevoz, što je zapravo veoma jeftin način odlaska preko i provođenja vremena s izvandrednim ljudima različitih kultura, vera i nacionalnosti. Prvo što srednjoškolci moraju da urade jeste da pošalju prijavu, posle čega će imati i intervju s AIESEC članovima u Beogradu, koji će ih sačekati s daljim uputima.

Prijave za program internacionalnih praksi traju do 1. marta, a maturanti koji bi želeli da se prijave mogu to učiniti na AIESEC stranici.

L.M.

IZABRANI ČLANOVI SAVETA ZA MLADE

Kancelarija za mlade Grada Pančeva obavestila je javnost o okončanju izbora za članove Saveta za mlade Grada Pančeva. Obaveštenje prenosimo u celosti.

Поштовани/e,

У оквиру пројекта који је подржан од стране Града Панчева, путем Конкурса за реализацију Стратегије бриге о младима Панчева, под називом „Млади за младе – право да бирам и будем биран/а“ покренута је иницијатива за покретање Савета за младе Скупштине града Панчева.

С тим у вези, а након консултација са Председником Скупштине града Панчева, утвђено је да ће Савет за младе имати 9 чланова. Чланови Савета треба да буду млади људи узраста од 15 до 30 година, осим члана који долази из редова стручњака, односно установа/институција/организација које раде са младима.

Структура Савета за младе дефинисана је на следећи начин:

- 5 чланова/ица Савета су представници/це младих из одборничких клубова Скупштине града Панчева - Представнике/це подмладака делегирала је омладина странке на свом састанку, а именује их одборнички клуб.

- остала 4 члана/ице бирана/е су на основу Јавног позива, који је расписан за 4 места у различитим категоријама, а предлог на основу пристиглих пријава кандидата/киња доносила је Комисија у саставу: Александар Фаркаш - већник за младе, Марија Команов – координаторка Канцеларије за младе и Ненад Малетин, координатор пројекта „Млади за младе – право да бирам и будем биран/а“, директор Дома омладине Панчево.

Након завршеног Јавног позива, Комисија је донела предлог за кандидате/киње за чланове Савета, у оквиру 4 категорије, а то су:

1. Представник средњошколаца - Стефан Лобор (у овој категорији конкурисао је само један кандидат, којег је предложила Унија средњошколских парламената града Панчева); Образложење - Као веома млада особа има богат CV и друштвени и активистички стаж. Веома је мотивисан за рад у Савету. Препоручује га мрежа организација, што га котира високо за ову позицију. Стефан Лобор је у последње две године учествовао у готово свим активностима Канцеларије за младе, од којих је некe и сам координирао, што доказује његову заинтересованост и посвећеност. Председник је Уније средњошколских ученичких парламената и покретач две неформалне групе ученика Гимназије, неформално образовање и волонтерски активизам такође заслужују високу оцену.

2. Представник студената - Жарко Јелисавчић (у овој категорији конкурисао је само један кандидат, којег је предложила Унија студената града Панчева); Образложење – Има писмене препоруке великог броја појединаца и Уније студената града Панчева. То говори да mu, поред добре биографије, кредибилитет даје група младих коју би он у Савету заступао. Биографија и ангажовaње за друштвене промене је значајно, као и мотивација за рад у савету.

3. Представница ОЦД и неформалних група - Марина Грујић (у овој категорији конкурисало је 6 кандидата/киња); Образложење - Предлог неформалне групе младих. Веома је важно препознати неформалне групе на локалу и ово би био добар пример за друге локалне средине. Марина је веома активна, има развијени критички став. Мотивација да слуша младе и штити будућу стратегију од политизације, највише је кандидује за чланицу. Има подршку и препоруку међународне организације “Британског Савета”, због које је оцена за препоруке висока. Биографија има поен више, јер би у овој категорији требало изабрати жену – у категорији средњошколаца и студената пријављени су само мушкарци. Канцеларија за младе има вишегодишњу успешну сарадњу са Марином, која кроз реализацију различитих пројектних активности показује веома добру непосредну комуникацију са младима.

4. Представница стручњака/киња - Маријана Јовић (у овој категорији конкурисало је 4 кандидата/киња); Образложење - Организација предлагач је акредитована за омладински рад од НАПОР-a. CV има поен више, јер би у овој категорији требало изабрати жену. Организација се бави осетљивим групама, што је веома значајно за будућу стратегију. Веома је мотивисана за рад у Савету и истиче међусекторску сарадњу, која је неопходан елемент у развоју локалне омладинске политике. Веома професионална и одговорна омладинска радница. Има изражене комуникацијске и преговарачке вештине и учесница је развоја многих стратешких докумената за младе на националном и локалном нивоу.

Осталих 5 чланова Савета за младе делегирале су политичке партије из редова својих подмладака, а то су:

5. Сања Кодран (СНС), 

6. Филип Николић (СПС), 

7. Милош Вучковац (СНС), 

8. Никола Дамњановић (ДС), 

9. Владан Кељевић (ЛСВ).

Савет за младе у овом саставу усвојен је на Скупштини града Панчева одржаној 23.11.2012. године, а чланови су изабрани за мандатни период за који су изабрани одборници Скупштине града Панчева.

У име Канцеларије за младе, честитамо члановима новог Савета за младе и желимо им успех у раду, уз добру међусобну и екстерну комуникацију и сарадњу. Захваљујемо се свим кандидатима и кандидаткињама који су се одазвали Јавном позиву за чланове/ице Савета, својим биографијама и препорукама показали су озбиљност и посвећеност омладинском раду у локалној заједници и чинили квалитетну и јаку конкуренцију. Заједнички веома важан задатак свих нас у наредном периоду јесте креирање нове Стратегије бриге о младима града Панчева - овај процес почиње у понедељак, 3. децембра 2012. године, а о детаљима првог састанка и предлогу распореда радних група, бићете обавештени посебним мејлом.

NE MOŽEŠ DA ZNAŠ DOK SE NE TESTIRAŠ

Prvi decembar  predstavlja dan borbe protiv sindroma stečene imunodeficijencije (kod nas češće korišćena reč - sida) i obeležavaju ga organizacije širom sveta svojim manifestacijama, predavanjima, deljenjem edukativnih materijala i kondoma. Ove godine organizacije naše zemlje su vođene sloganom "Ne možeš da znaš dok se ne testiraš". HIV-om je u svetu zaraženo 34 miliona ljudi, a u Srbiji 1.700 osoba. Podizanje svesti o prisustvu ovog virusa u Srbiji je nezahvalno prepušteno nevladinim organizacijama (kao što je u Pančevu Kompas, u Beogradu Jazas).

Pančevo je od petka oblepljeno crvenim tračicama koje predstavljaju simbol solidarnosti sa ljudima koji su HIV pozitivni ili su zaraženi sidom. Kreativni omladinski centar Pančeva za borbu protiv side "Kompas" je bio vredan, te su članovi ove organizacije po gradu i školama postavljali štandove i info-pultove, održanli su predavanje u Domu kulture u Glogonju i održali su žurke u "Formi", Domu omladine i "Hedonistu". Vođeni željom da prošire svoja znanja i informišu mlade, istrajali su u svojim mnogobrojnim akcijama i još jednom dokazali da se mladi ljudi definitivno mogu zalagati za svoja ubeđenja i da umeju da se organizuju i učine nešto korisno.

N. S.

DRUŠTVO U PRIRODI - KAMP ČARDAK 2012.

Nedeljnog jutra, 26. avgusta, grupa od osamnaest nestrpljivih srednjoškolaca okupila se ispred Doma omladine čekajući autobus za mesto „ni na nebu ni na zemlji” - Čardak, mesto koje se nalazi nedaleko od Deliblata, da bi tamo proveli nedelju dana i naučili mnogo novih stvari o ekologiji, toleranciji, multikulturalnosti, pisanju projekata i drugim korisnim stvarima koje bi trebalo da unaprede aktivno učešće mladih u javnom životu.

Kancelarija za mlade Grada Pančeva još jednom se pokazala kao odgovorna i to kada je organizovala drugi po redu kamp u prirodi za mlade srednjoškolce s ciljem da ih uvede u svet neformalnog obrazovanja uz podršku i učešće raznih nevladinih organizacija, kao što su VelikiMali, Crveni krst, Soko, KOMPAS, ali i uz istaknute pojedince i aktiviste. Kamp su vodile Marija Milosavljević i Marina Grujić koje su zahvaljujući posebnim odnosom sa „svojom decom” napravile zadivljujuću vezu i posebno pozitivnu atmosferu.

Cilj kampa bio je da kroz interaktivne radionice i zanimljiva predavanja podstakne mlade i uvede ih u svet neformalnog obrazovanja, aktivizma, volonterizma, ekologije, uputi ih u ljudska prava, međuljudske odnose, toleranciju i razne veštine kao što su pisanje projekata, prezentovanje, crtanje grafita i stripova, timski rad. A da li je cilj ispunjen - videćemo uskoro po odazivu mladih i njihovom uključenju u društveni život.

Natalija Natt Stojanović

FANTASTIKA, NAUKA, ANOMALIJA

Anomalija: nepravilnost, odstupanje od pravila, izuzetnost, neredovnost, neobičnost, a u domaćoj fantastici antologija radova sa konkursa Društva ljubitelja fantastike Lazar Komarčić.

Produkt višemesečnog konkursa i rada osam članova žirija na odabiru najboljih priča jeste Anomalija, knjiga u izdanju Društva ljubitelja fantastike Lazar Komarčić. Promocija ovog izdanja održana je 22. juna u pančevačkom Centru za kulturu, gde su Žarko Milićević i Miloš Cvetković govorili o samoj knjizi kao i o Društvu ljubitelja fantastike koje ju je objavilo.

Anomalija sadrži radove iskusnih i manje iskusnih autora i zapravo je objedinila prve radove nekih pisaca ali i dela onih koji iza sebe imaju čak par romana. Raznolikost se nije zadržala samo na godinama i iskustvu, već su i sami radovi dosta žanrovski različiti. Ono što spaja steam-punk krimić, post-apokaliptični SF, naučnu fantastiku, horor, mitološku fantastiku, savremenu bajku... jeste fantastično, i to je zapravo bila jedina odredica u odabiru priča. Prvo mesto na konkursu, od pristiglih sto radova, dobila je priča Biljane Mateljan Božanski rondo, kurvinska fuga, koja je i sama živ primer da se neke od ovih priča ne mogu svrstati u jedan žanr. Srebro je pripalo Lavirintu Bojana Veljanova, a na trećem mestu je steam-punk priča smeštena u Pariz sredinom 19. veka, Kartica koja nedostaje, Miloša Petrika.

D. J.

KARNEVAL 2012

O KARNEVALU

Svake godine, treće sedmice juna, gradonačelnik našeg grada predaje vlast i ključeve grada maestru karnevala, čime se otvara karnevalska svečanost i simbolizuje dvodnevna vladavina karnevalista. Internacionalni Pančevački karneval održava se od 2004. godine u organizaciji asocijacije „Prijatelji Pančeva”, a pod pokroviteljstvom Narodne kancelarije predsednika Republike Srbije, izvršnog veća autonomne pokrajine Vojvodine i Grada Pančeva. Naš karneval je najznačajnija međunarodna manifestacija u Srbiji sa velikim brojem učesnika, posetilaca, ambasadora i visokih zvaničnika iz zemlje i inostranstva, koja spaja karnevalske tradicije i kulture iz celog sveta. Zahvaljujući ovom karnevalu, Pančevo se nalazi na karnevalskoj mapi sveta kao prvi srpski član Federacije evropskih karnevalskih gradova i već devet godina je zvanično evropski karnevalski grad. Posetioci svake godine imaju priliku da pored subotnje povorke uživaju u karnevalskom programu koji je ove godine obogaćen brojnim binama i „ukusnim” štandovima.

PETAK

Na bini ispred opštinske zgrade, u petak, 16. juna, održano je svečano otvaranje karnevala, kada je gradonačelnica predala ključeve grada maestru karnevala Borisu Matijeviću, a nakon toga publici se obratio Van der Kron, predsednik Federacije evropskih karnevalskih gradova, koji je pohvalio karnevalsku organizaciju i pozdravio sve koji su došli.

Ove večeri publika je mogla da uživa na čak četrnaest lokacija u gradu, ali iako su bine po centru bile blizu jedna drugoj uživanje je bilo više nego primetno. U organizaciji Doma omladine, sa početkom od devet sati, u krugu je održan Rock Fest Promo party, gde su posetioci mogli da uživaju uz zvuke dobrog roka. Na repertoaru su se nalazile naslušanije pesme ovog muzičkog pravca.

Pored glavne bine i „kruga” neki od posećivanijih lokacija su naravno „Karneval gastro”, „Acoustic corner stage”, „Hedonist stage”, „Porto i Kasinica bluz stage”, a posle ponoći jutro se dočekalo na obali Tamiša na „Berlin stage”-u.

SUBOTA

I drugog dana karnevala, 17. juna, odvijali su se događaji na već gore navedenim lokacijala. A u krugu, kao i predhodne četiri godine, „Dom Omladine” prestavlja i promoviše, pored same rege muzike, i jedini festival na ovim prostorima koji posvećuje pažnju ovom zvuku- „Reggae Serbia fest”.Vrući ritam, dim i vatreni 'denshol' primamio je omladinu koja je igrala do jutra. U okviru ovog događaja nastupili su GBS sound i Trenchtown Rockers iz Pančeva i Professor Tresha i Full Clip iz Beograda.

Eto i peti karneval je prošao. Iako su i ove godine kružile priče da će se prodati Novom Sadu, što nije isključeno u budućnosti, ipak se održao. Prepun grad ljudi, muzika na sve strane, obeležiće ovogodišnji karneval. Razlikovao se mnogo od predhodnih. Proritet nisu bili povorka i celokupni smisao ove manifestacije, već  'velika gradska žurka'. Odosmo mi u drugom pravcu, negde tamo levo, a ono pozitivno što izvlačimo iz toga je što nam je 'big party' osvežio i probudio grad. Ne bi nam škodilo tako nešto barem jednom mesečno.

S. Kujundžija

T. Jovanović

BUDI

Svake duge godine, od 15. maja do 15. juna, u našem gradu održava se festival Bijenala umetničkog dečjeg izraza - BUDI. Jedan od vodećih ciljeva festivala jeste povezivanje dece različitih zemalja i kultura. Dosadašnji gosti-domaćini, koji su proteklih godina doprineli ovoj manifestaciji su Kuba, Mađarska i Japan. Već na prvom Bijenalu klinci su za svog zaštitnika i zvanično obeležje kreirali Munjevitog Krinfoliona, koji se dodeljuje kao Gran pri festivala. BUDI ima i svoju viziju i misiju. Vizija je i da se kreira novi sistem vrednosti u kome se poštuju i tolerišu različitosti, a umetnost voli i stvara, dok je BUDI-jeva misija da se deca aktiviraju i u domenu stvaralaca i mislilaca, a ne samo publike. Slogan ovogodišnjeg BUDI-ja je Deca znaju sve, a zemlja u ulozi gosta-domaćina je Švedska. 

S. K.

Udarci i osmijeh

U okviru četvrtog BUDI-ja, u ponedeljak, 28. maja, u dvorani Kulturnog centra gostovala je predstava Udarci i osmijeh, poetskog teatra mladih Juventa iz Sarajeva. Pod vođstvom glumice Jasne Diklić, nekima možda poznatije po imenu Mina Hauzen, jedanaest multitalentovanih srednjoškolaca doputovalo je u naš grad i na daskama koje život znače dalo glas jednoj od doista tabuiziranih tema savremenog društva. Nasilje u porodici i zajednici, otuđivanje i predrasude samo su segmenti problema o kom se govori u predstavi. Veliki problem nasilja, ovaj teatar odlično je uspeo da dočara, stvarajući pritom, nažalost, realnu, i veoma potresnu sliku savremenog društva. Glumci, koji su sami pisali svoje srceparajuće monologe (!), možda zbog godina ili očiglednog talenta, uspeli su da se približe mladoj pozorišnoj publici u Pančevu, ne ostavljajući mogućnost ni najjačima, da iz te sale odu ravnodušni.

Jasna Diklić, koja je prethodno gostovala u Pančevu s predstavom U lavirintu seksualnosti, rekla je da joj je kao i prošlog puta bilo izuzetno prijatno u našem gradu i da se raduje ponovnom gostovanju.

D. J.

NOĆ MUZEJA 2012

U jeku izborne euforije i neočekivane pobede Čelzija u Ligi šampiona, naš grad obeležio je manifestaciju „Noć muzeja”, na jedanaest lokcija, u subotu, 19. maja, izložbama, projekcijama i programima.

Mnogobrojne institucije Pančeva i ove godine učestvovale su u ovoj manifestaciji. Centar za kulturu, Dom omladine, Narodni muzej, Galerija Kluba ljubitelja železnice, Gimnazija „Uroš Predić”, Gradska biblioteka, Istorijski arhiv, Kafe „Galerija”, Gradska uprava, Hor i orkestar „Jovan Bandur” i Turistička organizacija Pančeva, predstavile su posetiocima razne programe.

  Mirisi, zatvor i štampa

Najburniji program imao je Narodni muzej, koji je sa šest izložbi, par projekcija i muzičkim i folklornim performansima bio i najposećenija ustanova u gradu. Po galerijskom prostoru u prizemlju, širili su se opojni mirisi etarskih ulja izložbe „Noć mirisa”, Dušanke Stepanov, koja je nastojala da kroz priču, ali i konkretni primer posetiocima dočara lepotu i intenzitet raznih mirisa.

Gradski pritvor, prvi put otvoren za javnost u okviru izložbe Srđana Božovića, neke je oduševio a najmlađe i uplašio, pa je bilo i suza.  Na ovom zastrašujućem mestu prisutni su imali ekskluzivnu priliku da pročitaju pisanije bivših stanovnika poput: Ušo sam u zatvor - 1951. godine, zabeležene na zidovima ćelija.

Štamparija

Izložba pančevačkog izdavaštva 19. veka - Štamparija Magistrat, približila nam je priče o prvim knjigovescima, knjižarama i štamparijama tog vremena. Svetlana Mesicki, autorka izložbe, na licu mesta pravila je vizit karte koristeći Gutenbergovu mašinu, i delila ih posetiocima. Na spratu Muzeja, u svečanoj sali, održana je izložba akademskog slikara Žarka Drinčića, Crtež radi crteža. A u istom prostoru, okruženo ovim fantastičnim radovima, bilo je i fototipsko izdanje Miroslavljevog jevanđelja, o čijoj je istoriji na licu mesta bio puštan film U početku beše reč.

U legatu Zorana Petrovića, na izložbi A gde su živeli predstavljeno je petnaest znamenitih ličnosti koje su rođene ili su živele u Pančevu, a svojim zalaganjima doprinele su kulturi u našem gradu, a i šire. U večernjim časovima, na platou ispred Muzeja, folkloraši Paunovića nastupali su u okviru programa  „Triptih - trodelna slika o gradskim igrama Vojvodine, Centralne Srbije i Južne Srbije”, koje su bile predstavljene okupljenima i propraćene prigodnim etnokoreološkim komentarima. Vladimir Nikić i prijatelji, od 21 sat, izveli su muzički performans pod nazivom „Izlazak iz tame”.

  U svetu knjiga: svetla i knjiga

Gradska biblioteka ove godine organizovala je dve izložbe i promociju knjige. Na prvom spratu, posetioci su imali priliku da pogledaju „Svetionike civilizacije”, izložbu printova, a na drugom dela akademskog slikara Mileta Kulačića, izložbu pod nazivom „Zabeleške svetlom”. U čitaonici, književna kritičarka i filološkinja, Vladislava Gordić Petković, predstavila je svoju knjigu „Mistika i mehanika”.

  Kulturno uz Munjevitog Krinfoliona

Ove godine, Kulturni centar je takođe ponudio dosta programa. U Galeriji savremene umetnosti održane su dve izložbe, „Suočavanje s klimom”, nastala saradnjom balkanskih i švedskih autora, i izložba nagrađenih radova na konkursu „Deca znaju sve”, koji se održao u okviru ovogodišnjeg BUDI-ja. U foajeu Kulturnog centra, otvorena je izložba ilustracija „Pipi duga čarapa”, a Galerija „Dvorište” ugostila je prelepe radove umetnice Milene Tomić, u okviru izložbe „Partiture”. U Galeriji „Elektrika” sitoštamparska radionica „Tajne zanata - deca znaju sve”, bila je organizovana od 19 do 22 sata, a zainteresovani su mogli da dobiju odeću s printom Munjevitog Krinfoliona. U sali Kulturnog centra održan je Majski gala koncert, projekat koji nudi veoma bogat repertoar klasične muzike, a koji je ove godine publici predstavio stotinu dvadeset izvođača beograskog Narodnog pozorišta.

  Vinil, Predićevci i galerija

U Letnjoj bašti DOP-a, puštana je muzika iz 60-ih, 70-ih i 80-ih godina prošlog veka s ploča arhive Radija Pančevo, u okviru programa „Noć vinila u Noći muzeja”. Radio Pančevo i Dom omladine, sarađivali su u organizaciji ove večeri, ali je, i pored odlične muzike, posećenost bila izuzetno slaba. Gimnazijalci su se i ove godine potrudili da budu kreativni, te su u prostorijama Gimnazije održani kolažni programi učenika i profesora, a u kafu „Galerija”, umetnica Vera Stevanović predstavila se svojim radovima u okviru izložbe „Limited-Unlimited”.

  Ćihu-ćihu čajanka

Klub ljubitelja železnica, u zgradi stare železničke stanice organizovao je izložbu minijaturnih železnica i železničkih muzejskih eksponata, dok se u prvom vagonu kompozicije na Tamišu održala izložba starih železničkih fotografija, a naš sugrađanin i novinar, Nenad Živković, sat vremena nakon izložbe, održao je predavanje o čajevima koji su se služili u čuvenom vozu Orijent ekspres.

Dok su uvek verni posetioci ove manifestacije, koja se obeležava već pet godina u našem gradu, bili orni da obiđu sve lokacije, zainteresovanost omladine bila je slabija. Da li usled nedostatka programa koji bi ih zainteresovao, ili, prosto, zbog ometanja u vidu jednog od sportskih okršaja godine koji se održao u isto vreme, mladi Pančevci nisu se promuvali gradom u subotu, samim tim propustivši jedini dan u godini, kada zapravo pomisle da svrate do našeg dragog muzeja. Šteta, omladinci, pošto je zgrada u tako lepom stanju i grad ne izdvaja dovoljno sredstava za njenu rekonstrukciju, da niste došli, još jednom, da uživate u pogledu na oguljene fasade. A šta ćete gledati ako ne to? Fudbal?

D. Joksimović
S. Kujundžić


Foto: Natalija Stojanović

KONCERT ZA EVROPU

Kao i prethodne dve godine, u Narodnoj bašti, naš grad obeležio je Dan Evrope, nekadašnji Dan pobede nad fašizmom, i to u organizaciji NVO „Građansk akcija Pančevo”, a uz pomoć Doma omladine i JKP-a „Zelenilo”.

Proslavljanje Dana Evrope otpočelo je nastupom gimnazijalskog hora, koji je na srpskom i nemačkom jeziku otpevao Odu radosti, himnu Evropske unije. Inicijativa za inkluziju Veliki i mali je znakovnim jezikom odrecitovala pesmu Zemlja, od EKV-a. Rok sastav, Demetrin, još jednom se predstavio domaćoj publici svojim pesmama Oh, Psihoaktivna, Mora, Štuke, kao i jednom novom, još uvek neimenovanom, autorskom pesmom, a Marina Mikša koja je imala solo nastup, sviranjem elektronizovane akustične gitare i pevanjem animirala je malobrojnu publiku. Braća po profesiji, Ron i Roko iz benda Transeen, koji polako pokorava muzičku scenu Pančeva, svirali su svoj narastajući novi materijal.

Nakon njih nastupio je bend „Bas i Stega”, beogradsko-pančevački sastav instrumentalista stabilnog ritma, a posle toga bend „Sivi”, koji postoji još od 2000. godine, svirao je sedam svojih pesama. Poslednji nastup na obeležavanju Dana Evrope, bio je rock 'n' roll svirka benda „El Buzz”, poznatog po svom brzom, neuhvatljivom ronenrol zvuku.

Pored nastupa u paviljonu, organizovani su i štandovi, i to JKP-a „Higijena” i Inicijative za inkluziju „Veliki Mali”. Na štandu „Higijene”, zainteresovani su imali priliku da se informišu o primeni evropskih standarda u našem gradu, dok su „Veliki mali” delili flajere svoje organizacije i poklanjali narukvice prijateljstva.

S. Kujundžić

OTVORENA LETNJA POZORNICA

Povodom ponovnog otvaranja Letnje pozornice, u ulici Cara Dušana 4, u petak, 27. aprila, nastupao je beogradski a cappella hor „Viva Vox”.

Osnovan 2005. godine, ovaj hor se specijalizovao za izvođenje popularnih numera, a prisutni su imali priliku da čuju pesme različih žanrova i izvođača od „Du Hast” benda „Rammstein”, preko „Billie Jean” Michael Jacksona i „Bohemian Rhapsody” grupe „Queen”.

Letnja pozornica, po prvi put stavljena u pogon davne '62. godine, ponovo je u funkciji nakon trideset godina pauze i može da primi oko hiljadu ljudi, a u petak bila je prepuna Pančevcima koji su došli da vide trenutno najveći prostor za održavanje projekcija i nastupa na otvorenom u gradu.

Pozornicu je svojim govorom otvorila Vesna Martinović, gradonačelnica, koja je izrazila sreću što su Pančevci u tako velikom broju došli da podrže i ovaj projekat, među brojnim, uspešno realizovanim projektima, ostvarenim poslednjih nekoliko nedelja, pred izbore.

Nakon fantastičnog otvaranja, program Letnje pozornice će se nastaviti 03. maja, kada će s početkom od 20 sati KUD Stanko Paunović RNP održati svečani koncert, dok će narednog dana, 04. maja, u 21 sati biti održana projekcija veoma zanimljivo snimljenog filma Krvoproliće Romana Polanskog.

D. J.

DAN PLANETE ZEMLJE

Naš jedini dom

S ciljem da utiče na svest građana o problemima zagađenja životne sredine i očuvanja planete, Dan zemlje, još od 1970. godine, proslavlja se širom sveta. Pre četrdeset dve godine, američki senator Gejlord Nelson, proglasio je nacionalnu obuku o životnoj sredini „Danom planete zemlje”, i ova manifestacija polako je poprimila svetske razmere, pa se danas odražava poslednje nedelje aprila u preko 175 zemalja širom sveta

I ove godine, u Srbiji će biti obeležen ovaj dan, i to s centralnim događajima na Supernatural festivalu, na Adi Huji, u Beogradu. Dan planete neće biti proslavljen samo u prestonici, već će mnogi gradovi u Srbiji, među kojima je i Pančevo, obeležiti ovaj 22. april različitim programima.

Naš grad, posebno poznat po čistom vazduhu i visokom nivou ekološke svesti i aktivizma, u nedelju 22. aprila proslavio je Dan zemlje u krugu u gradskom parku. U organizaciji Kancelarije za mlade Grada Pančeva, Omladinskog resursnog centra, Doma omladine, Kluba ekstremnih sportova Tifran, PEK Soko, 26-ice, Pokreta gorana i Centra volontera, volontera Connecting classrooms projekta i Društva prijatelja životinja Ljubimci, održan je program u centru grada.

Vreme je poslužilo organizatore, te su planirana dešavanja održana u gradskom parku, ali ipak, posećenost je bila više nego slaba. Uglavnom najmlađi Pančevci igrali su se s psićima koje su udomljavali volonteri Društva prijatelja životinja Ljubimci, i učestvovali su u edukativnim igricama koje su za njih spremili. Bila je obezbeđena i voćna zakuska, a Positive Vibration soundsystem upotpunio je atmosferu rege zvucima.

D. Joksimović

PLANETA BEZ STRUJE

U organizaciji Kancelarije za mlade Grada Pančeva, Doma omladine i još petnaest nevladinih organizacija, 30. marta po treći put u našem gradu, održana je akcija „Sat za planetu”, čija je ideja da se isključivanjem svetala na sat vremena podstakne ekološka svest građana.

Photo by Natt

Ova akcija prvi put organizovana je u Sidneju 2007. godine, a prošle godine okupila je više od 5200 gradova u 135 država širom sveta, i taj broj još raste. U Pančevu svetla su bila ugašena od pola devet do pola deset sati, i za to vreme gradski park bio je osvetljen lampionima koje su postavili volonteri Gimnazije i PEK „Soko”. Na bini ispred narodnog muzeja pevački ansambl KUD-a „Stanko Paunović“, „Muzički centar” i plesni klub „Elektra“ izvodili su muzičke i plesne tačke, bez struje i korišćenja električnih instrumenata ili puštanja muzike, šaljući tako poruku o važnosti brige za našu planetu. Posetioci su takođe mogli da pogledaju i projekcije ekoloških filmova, da osmatraju teleskopom astronomskog udruženja „Milutin Milanković”, najmlađi da crtaju, a organizovano je i sito-štampanje na trikotaži. Treba napomenuti da su „Sat za planetu” u centru grada najviše ispratili mlađi Pančevci, što znači da ova populacija ipak neguje aktivistički odnos prema ekološkoj stvarnosti u Pančevu, a to veoma iznenađuje i ohrabruje.

AKTIVNI GRAĐANI

Aktivni građani je projekat Britanskog saveta u okviru kojeg se mladi iz 30 zemalja širom sveta i 28 gradova Srbije podstiču da postanu aktivni stanovnici svojih zajednica spremni da menjaju i poboljšaju okruženje u kojem žive. To je projekat u oblasti interkulturalnog dijaloga i globalnog društvenog povezivanja. U Srbiji se projekat implementira u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta i kancelarijama za mlade. Treninzi aktivnih građana u našem gradu održavaju se od 2011. godine, a Pančevo je bilo među prvih trinaest opština koje su sprovodile ovaj program. Kao produkt prošlogodišnjeg projekta, Pančevo je dobilo sajam „Znanje za DŽ„ i Fanzin „Benzin”. Dvadeset i osmoro odabranih učesnika prolazili su kroz četvorodnevni trening koji ih uči timskom radu, veštinama komunikacije, načinima fundraisinga-a, i o tome kako da od svoje ideje, preko pisanja projekta, dođu do implementacije iste. Treninzi su bili održani 25. i 26. februara, i 3. i 4. marta u prostorijama „Studija 21”. Učesnici su odabrali tri najbolja produkta/projekta treninga na čijoj će realizaciji raditi zajedno, kao tim. Razgovarali smo sa jednom od vođa treninga, Marijom Milosavljević.

DO: Koji je glavni cilj ovog projekta?

M: Cilj projekta je povećanje aktivnog učešća mladih u zajednici. Kao rezultat mladi će imati bolje razumevanje za svoju zajednicu i veću motivaciju da deluju u njoj. Takođe učesnici će imati bolje razumevanje o tome gde se njihova zajednica nalazi u svetskom okruženju i kako lokalne aktivnosti imaju odjek na svetskom nivou i obrnuto.

DO: Koji je bio kriterijum za odabir učesnika?

M: Učesnici su se i ove godine prijavljivali popunjavanjem prijava preko Interneta. U samoj prijavi postojao je odeljak u kome su predstavili svoj projekat kao i na koji način su društveno aktivni, što nam je pomoglo da odaberemo grupu.

DO: Završio se četvorodnevni trening, šta možemo očekivati sada od Aktivnih građana?

M: Da, završio se. Pre svega, motivisanost i kreativnost da učine nešto u svojoj zajednici odnosno u našem gradu. Da li će to biti kroz projektne aktivnosti koje su produkt ovog seminara ili kao pojedinci nebitno je. Važno je da budu aktivni građani i svojim primerom doprinesu socijalnim promenama u našoj zajednici i podstaknu mlade da se angažuju u rešavanju problema koje vide kao takve u Pančevu i preduprede ono što smatraju dobrim i kvalitetnim.

DO: Ima li napredka u odnosu na prošlu godinu?

M: Napredak se ogleda u tome što je i ove godine postojala velika zainteresovanost ljudi da učestvuju na seminaru, što između ostalog znači da su prošlogodišnje aktivnosti zapažene i dobro prihvaćene.

Tamara Cukanić

KULTURA SEĆANJA, ISTINE I POMIRENJA

U ponedeljak, 06. februara u „Studiju 21”, održana je tribina pod nazivom „Kulturom sećanja protiv zaborava”, u organizaciji NVO Građanska akcija Pančevo i Doma omladine Pančevo. Tom prilikom prikazana su dva filma: „Pogled umjetnika na prošlost” i „Pet godina - prošlost za budućnost”, nakon čega je usledio razgovor s rediteljem Lazarom Stojanovićem, istoričarkom Marijanom Tomom, kao i članovima Građanske akcije Pančevo Filipom Milenkovićem i Ljiljanom Spasić. Pre početka projekcija, Nenad Živković, aktivista NVO „Građanska akcija Pančevo” najavio je goste i dao uvodnu reč.

Prvi film bio je „Pogled umjetnika na prošlost”, delo sarajevskog režisera Dina Mustafića objedinio je razmišljanja i nade glumaca, režisera, reditelja, pesnika, tzv. društvene elite s prostora bivše Jugoslavije, u svedočanstvo o značaju sećanja na rado zaboravljena dešavanja i žrtvama naše prošlosti. U filmu govore glumac Branko Cvejić, glumica Anita Mančić, pesnikinja Radmila Lazić, hrvatske glumice Mira Furlan, Alma Prica i Nina Violić, slovenački muzičar i frontmen „Lačnog Franza“ Zoran Predin, prvak Makedonskog narodnog teatra Nikola Ristanovski, makedonski pisac i glumac Meto Jovanovski, bosanski reditelj Nenad Dizdarević, crnogorski glumac i profesor na FDU Cetinje Branimir Popović, jedan od vodećih kosovskih intelektualaca, filozof Shkelzen Maliqi, dramski pisac sa Kosova Jeton Neziraj, kosovski glumac Enver Petrovci, slovenački glumac Jernej Šugman i crnogorski reditelj Branko Baletić.

„Pet godina - Prošlost za budućnost”, drugi film prikazan ove večeri, jeste ostvarenje u kom članovi Koalicije za REKOM govore o utiscima koje su stekli i svojim sećanjima na trenutke konsultacionog procesa. Nakon projekcija Nenad Živković je postavljajući pitanja učesnicima tribine započeo raspravu na teme prikazane u filmovima, pa su gosti govorili o recentnim ratovima neophodnosti suočavanja s odgovornošću za ratna razaranja i ljudske žrtve, kao i o važnosti osnivanja državnih komisija koje bi ispitale i pokazale sve zločine protiv čovečnosti počinjene na svim prostorima bivše Jugoslavije, tokom devedesetih godina prošlog veka.

D. Joksimović